Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju

   naknada stete u saobracaju





Nasledno pravo



Nasledno pravo podrazumeva da nasleđivanje može biti zakonsko kad su naslednici najčešce bliski srodnici preminulog ili testamentarno kada se kao naslednici pojavljuju lica van kruga zakonskih naslednika koja su ostaviocu bila posebno draga. Advokatska kancelarija Veličković pruža širok spektar usluga u oblasti naslednog prava i ova oblast predstavlja jednu od omiljenih u radu advokatske kancelarije tako da nam se možete obratiti oko svih nejasnih pitanja iz naslednog prava.


Zakonsko nasleđivanje

Što se tiče zakonskog nasleđivanja nasledno pravo predviđa da se nasleđuje po naslednim redovima i to tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Prvi nasledni red sačinjavaju ostaviočevi potomci i njegov supružnik. U ovom naslednom redu se neograničeno primenjuje pravo predstavljanja, ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi njegov nasledni deo nasleđuju njegova deca ili unuci.

U drugom naslednom redu se nalazi ostaviočev supružnik i ostaviočevi roditelji sa svojim potomstvom. Nasledno pravo predviđa da supružnik dobija jednu polovinu a ostaviočevi roditelji po četvrtinu zaostavštine. Ako ostaviočev supružnik ne može ili neće da nasledi njegov nasledni deo nasleđuju ostaviočevi roditelji na jednake delove. Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede njihov deo nasleđuju njihova deca a ako ni oni ne mogu ili neće onda njihovi potomci.

Treći nasledni red čine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo. Zaostavština se deli tako da polovina zaostavštine pripada očevoj a polovina majčinoj lozi. Nasledno pravo propisuje da u okviru svake loze dede i babe nasleđuju jednako tako da svaki od ostaviočevih predaka nasleđuje po četvrtinu zaostavštine. U ovom naslednom redu se takođe primenjuje pravo predstavljanja. Ako neko ne može ili neće da nasledi njegov nasledni deo nasleđuju njegovi potomci.

Ako nema naslednika u trećem naslednom redu na nasleđe se pozivaju pradede i prababe ostavioca koje obrazuju četvrti nasledni red. U ovom naslednom redu nema prava predstavljanja odnosno ako jedan predak ne može ili neće da nasledi po naslednom pravu njegov deo prirasta drugom pretku iz tog ogranka loze. Ako par predaka iz ogranka loze ne može ili neće da nasledi celokupnu zaostavštinu nasleđuju preci iz drugog ogranka loze a kad niko iz jedne loze ne može ili neće da nasledi zaostavštinu nasleđuju pradede i prababe iz druge loze.

Ako nema nijednog naslednika koji bi mogao da nasledi zaostavštinu, nasledno pravo propisuje da se kao naslednik pojavljuje držvava. U ovom slučaju se zaostavština ako je nepokretna predaje opštini gde se nalazi a ako je pokretna onda opštini gde je ostavilac imao prebivalište.

U zakonskom nasleđivanju se primenjuju pravo predstavljanja kada potomci nasleđuju zakonskog naslednika koji ne može ili neće da nasledi i pravo priraštaja u nekim situacijama kada nasledni deo jednog naslednika prirasta naslednom delu drugog naslednika. Ako su vam potrebne konsultacije ili pravna pomoć oko naslednog prava u smislu da li imate osnov za zakonsko nasleđivanje, koliki je nasledni deo ili je bilo šta sporno možete se obratiti advokatskoj kancelariji Veličković.

Testamentarno nasleđivanje

Testamentarno nasleđivanje u naslednom pravu isključuje primenu zakonskog pri čemu se mora voditi računa o zaštiti nužnog dela zakonskih naslednika. Zaveštanja ima više vrsta. Najčešća podela zaveštanja u naslednom pravu je na javna i privatna ili redovna i izuzetna.

Svojeručno ili olografsko zaveštanje je zaveštanje za čiju punovažnost se zahteva da ga ostavilac svojeručno napiše i potpiše. Za punovažnost ovog zaveštanja vam ne treba advokat ni notar niti bilo koje treće lice već ga morate sami napisati i potpisati. Prednost ovog zaveštanja je jednostavna forma ali velika mana su teškoće sa dokazivanjem postojanja i autentičnosti zaveštanja.

Alografski testament ili testament pred svedocima je takvo zaveštanje gde ostavilac izjavljuje pred dva svedoka da je unapred sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. Potom se na zaveštanju potpisuju svedoci koji potvrđuju da je zaveštalac zaveštanje pročitao da je izjavio da je to njegova poslednja volja i da ga je potpisao. Ovu formu testamenta često sastavljaju advokati. Uglavnom se obezbedi prisustvo svedoka i onda se u advokatskoj kancelariji sastavlja testament prema volji ostavioca koju advokat unosi u pisano zaveštanje. Advokati iz naše kancelarije najčešće za klijente sastavljaju upravo ovu vrstu testamenta koji se kasnije eventualno može deponovati u sudu ili čuvati u kod advokata ili trećeg lica.

U naslednom pravu postoje javne forme testamenta poput sudskog ili notarskog koji se sačinjava pred javnim organima u propisanoj javnoj formi. Ove forme testamenta se sastavljaju tako što ostavilac pred javnim organom iskazuje svoju volju koja se potom sačinjava u formu testamenta. Advokat može sačiniti i ovu vrstu testamenta koji onda javni beležnik na overava, i oko ovih testamenata pružamo neophodnu pomoć.

U naslednom pravu postoje i ređe forme testamenta koji se sačinjavaju u izuzetnim situacijama poput konzulanorg zaveštanja koje se sačinjava pred konzularnim predstavnikom. Brodski testament se sačinjava pred zapovednikom broda. Vojno zaveštanje se sačinjava pred komandirom čete ili drugim starešinom istog ili višeg ranga. Lica koja su zadužena za sastavljanje vojnog, brodskog ili konzularnog zaveštanja mogu sačiniti i međunarodno zaveštanje za koje je karakteristično da ga ostavilac ne mora svojeručno potpisati.

Izuzetna forma testamenta je usmeno zaveštanje koje se sačinjava onda kada zaveštalac zbog izuzetnih prilika (npr. nagla bolest) ne može sačiniti redovno zaveštanje. Usmeno zaveštanje se sačinjava pred tri svedoka pred kojima zaveštalac usmeno izjavljuje svoju volju.

Cena testamenta

Ostavilac ima slobodu da sačini testament u formi u kojoj želi saglasno autonomiji volje. Na odluku koju vrstu testamenta će testator da napiše danas zbog ekonomskih faktora utiče i cena testamenta.

Za ostavioca je najeftinije da sačini svojeručni testament gde će sam svojeručno da napiše ceo testament i da ga potpiše. Mana ovog testamenta su moguće teškoće dokazivanja autentičnosti i eventualno čuvanje. Nešto skuplji testamenti su oni sačinjeni od strane advokata koji najčešće sačinjavaju testament pred dva svedoka (alografski), po advokatskoj tarifi ovi testamenti koštaju ako se odnose na imovinu neprocenjive vrednosti 19.500,00 dinara, ako je imovina procenjive vrednosti mogu koštati kao podnesci počev od 6.000,00 dinara za imovinu male vrednosti pa naviše zavisno od vrednosti imovine. Najskuplji su testamenti koje sačinjavaju notari koji koštaju 18.000,00 dinara uz dodatnih 2.500,00 dinara ako notari dolaze do klijenta. U cenu testamenta bi eventualno trebalo ukalkulisati i troškove čuvanja odnosno depozita ako testator želi da ga položi u depozit.


Pokretanje postupka

Posle smrti ostavioca se mora pokrenuti ostavinski postupak koji se u praksi najčeše pokreće na predlog nekog od naslednika. Za ostavinski postupak je nadležan sud prema prebivalištu ostavioca odnosno mestu gde se nalaze nepokretnosti. Po prijemu ostavinskog predloga sastavlja se smrtovnica u kojoj se navode bliži podaci o ostaviocu, imovini i licima koja se pozivaju da budu naslednici. Trenutno ove poslove sudije poveravaju notarima koji dalje sprovode ostavinski postupak. Oko pokretanja ostavinskog postupka naša advokatska kancelarija pruža najčešće usluge u vidu sastavljanja predloga za pokretanje ostavine, sastavljanje naslednih izjava i zastupanje na ostavinskim ročištima. Ako nema spornih pitanja ostavinski postupak se brzo završava često na jednom ročištu.

Sam ostavinski postupak je vrlo osetljiv jer se mogu javiti sporna pravna pitanja između lica koja su u bliskim rodbinskim vezama. Čest je slučaj da se ostavinski postupak mora prekinuti da bi se u parničnom postupku raspravila sporna pravna pitanja

Sporna pitanja

Neka od čestih spornih pitanja u naslednom pravu su da li naslednik ima valjani pravni osnov za to, koliki mu deo zaostavštine pripada, da li naslednik ima pravo na nuzni deo, da li je nužni deo povređen ili koliko iznosi. Posebno situaciju zna da iskomplikuje sastavljanje ugovora o doživotnom izdržavanju ili nekog drugo naslednog ugovora koji menja režim zaostavštine u smislu da se iz zaostavštine imovina koja je obuhvaćena ovim ugovorom mora izdvojiti. Ugovor o doživotnom izdržavanju se u određenim slučajevima može poništavati jer je sastavljen protivno zakonu. Put do ishodovanja pravosnažnog ostavinskog rešenja može biti dug i težak. Kod spornih pitanja najčešće advokatske usluge koje pružamo su: zastupanje u postupcima povodom lišenja ili razbaštinjenja naslednika, zastupanje u postupcima povodom povećanja ili smanjenja naslednog dela supružnika i izdvajanje zajedničke imovine iz ostavinske mase.

Posebno često sporno pravno pitanje za nasledno pravo je izdvajanje bračne tekovine iz nasledne mase gde u parnici supružnik ostavioca pokušava da iz nasledne mase izdvoji imovinu koju je stekao tokom trajanja braka sa ostaviocem. Kod ovog pitanja je svakako preporuka anagažovanje punomoćnika iz reda advokata.

Osim gore pobrojanih pitanja kao najčešće spornih u praksi nasledno pravo često uključuje i druga sporna pitanja i nasledne odnose kao npr. tumačenje testamenta, uračunavanje poklona i legata u nasledni deo i ništavost ili rušljivost zaveštanja. Kada sumnjate da je testament ništav ili rušljiv možete doći u advokatsku kancelariju da zajedno proverimo njegovu punovažnost.

Nasledni ugovori

Veliki značaj za nasledno pravo imaju i nasledni ugovori kojima se potpuno menja zakonski režima nasleđivanja i sastav ostavinske mase. Najveći značaj za nasledno pravo svakako ima ugovor o doživotnom izdržavanju, na ovom mestu treba napomenuti da imovina koja obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u sastav ostavinske mase i na njoj naslednici nemaju nikakva prava već samo lice koje je označeno kao davalac izdržavanja. Ovi ugovori ne mogu aktivirati institut zaštite nužnog dela nužnih naslednika jer se smatra da imovina obuhvaćena ugovorom i nije deo zaostavštine. Na osnovu ovog ugovora je moguće da se davalac izdržavanja neposredno uknjiži u katastar čak i bez sprovođenja ostavinskog postupka nakon smrti primaoca izdržavanja.

Svojim klijentima koji dođu u advokatsku kancelariju da im sastavimo ugovor o doživotnom izdržavanju preporučujemo da pre sačinjavanja ovog ugovora obavezno izvrše pregled kod lekara neuropsihijatra da bi se potencijalna mogućnost kasnijeg osporavanja ugovora svela na minimum.

Drugi posebno značajan za nasledno pravo je ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za vreme života. Ovo je ugovor koji zaključuju predak i njegovi naslednici za vreme života ustupioca imovine. Imovina koju je predak ustupio ostaviocima ne ulazi u njegovu zaostavštinu. Za punovažnost ovog ugovora neophodna je saglasnost svih zakonskih naslednika. Izuzetak da se ne traži saglasnost svih naslednika je situacija ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre ostavioca, odrekne se nasleđa ili je nedostojan a nema svoje naslednike. Drugi izuzetak kada se ne traži saglasnost svih naslednika je situacija da ugovorom ne mora biti obuhvaćen supružnik ustupioca a delovi poklonjene imovine se u odnosu na njega smatraju poklonom.

Ako se sa ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine ne saglase svi naslednici onda se delovi imovine koji su ustupljeni ugovorom smatraju poklonom a ugovor o ustupanju imovine ima dejstva ugovora o poklonu.

Ugovor o doživotnom izdržavanju kao i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine su ugovori za koje je neophodna posebna forma i overa od strane beležnika. Advokati sastavljaju ove ugovore a beležnici ih overavaju. Da bi se ovi ugovori sastavili nije vam neophodan posebno specijalizovan advokat za nasledno pravo već ove ugovore najčešće znaju sačiniti advokati parničari koji se bave građanskim pravom.



 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.