Podela bračne tekovine
Uvod
Prilikom podele imovine supružnika bilo da se podela vrši za vreme trajanja braka ili što je češće posle razvoda postavlja se pitanje da li imovina ima status zajedničke ili posebne imovine.
Posebna imovina predstavlja imovinu koja se izuzima iz procesa deobe i ona pripada isključivo supružniku koji ju je stekao. Zajednička imovina predstavlja imovinu koju su supružnici stekli zajednički tokom trajanja braka. Najteže je upravo dokazati koja imovina predstavlja posebnu imovinu da bi se ona mogla izuzeti iz podele i utvrditi veličinu udela svakog supružnika kod zajedničke imovine.
Posebna imovina
Prema Porodičnom zakonu i to članu 168 posebnu imovinu čini imovina stečena pre zaključenja braka, imovina koja je stečena tokom trajanja braka besteretnim pravnim poslom i imovina koja je stečena podelom zajedničke imovine.
Posebnu imovinu svakog supružnika u praksi čine:
• imovina stečena bilo kojim pravnim poslom pre zaključenja braka;
• imovina stečena besteretnim sticanjem za vreme trajanja braka (npr. nasleđe, poklon);
• prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada bračnih drugova (npr. kamate, dividende);
• pokretne stvari za ličnu upotrebu jednog bračnog druga koji nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim takvim stvarima drugog bračnog druga (npr. pribor za brijanje).
Posebnu imovinu čine još :
• pokretne stvari koje su nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zaključenja braka a isplata kreditnih obaveza je započeta ili nastavljena tokom trajanja braka;
• novčana sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske štete za pretrpljeni fizički bol ili strah jednog supružnika kao oštećenog;
• novčana sredstva dobijena po osnovu naknade imovinske štete za stvari iz posebne imovine jednog supružnika;
• imovinske obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre zaključenja braka (npr. kredit) ili deliktne obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre ili za vreme trajanja braka.
Pravni status pojedinih oblika imoivne
Pitanje da li je penzija posebna ili zajednička imovina je sporno ali dominantno preovlađuje stav da je penzija posebna imovina supružnika jer se stiče bez ulaganja rada ili nasleđuje (porodična penzija). U slučaju da je imovina stečena na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koje je sklopio samo jedan supružnik kao davalac izdržavanja onda ona ima status posebne imovine, ako su oba supružnika davaoci izdržavanja onda spada u zajedničku imovinu. Za status pojedine imovine kroz konsultacije vam može pravnu podršku pružiti naša kancelarija.
Potraživanje udela u imovini ili novca
Posebnom imovinom svaki bračni drug samostalno upravlja i raspolaže. Ako je jedan bračni drug učestvovao u uvećanju posebne imovine drugog bračnog druga neznatno ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno doprinosu uvećanja a u slučaju znatnog učestvovanja u uvećanju ima pravo na udeo u toj imovini takođe srazmerno svom doprinosu. Primera radi ako jedan bračni drug svojim novcem kupi prozor na kući drugog bračnog druga u slučaju spora imaće pravo na tužbu za novčano potraživanje koje je uložio za prozor, međutim ako mu svojim novcem sagradi sprat imaće pravo na stvarno pravnu tužbu kojom će tražiti utvrđivanje svog prava svojine na izgrađenom spratu.
Zajednička imovina
Šta spada u zajedničku imovinu ?
U zajedničku imovinu spada:
• imovina stečena radom tokom trajanja braka;
• prihodi od zajedničke imovine;
• prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada (osim ukoliko nije uvećana samo radom vlasnika kada spada u posebnu);
• imovina stečena igrama na sreću (osim ukoliko supružnik nije uložio svoju posebnu imovinu);
• druga primanja bračnih drugova (npr. naknada štete za stvar u sastavu zajedničke imovine, stipendije, prava intelektualne svojine).
Pravna priroda zajedničke imovine
Svaki supružnik ima udeo u zajedničkoj imovini ali on nije određen. Supružnici zajedničkom imovinom upravljaju zajednički i sporazumno, nemaju prava raspolaganja niti pravo da opterete svoj udeo poslovima inter vivos (za života). Poverioci jednog bračnog druga ne mogu da naplate svoje potraživanje iz zajedničke imovine jer je nepoznat udeo supružnika. Oko detaljnog pravnog statusa vaše imovine informacije vam može pružiti naša advokatska kancelarija.
Deoba imovine
Deobu zajedničke imovine su legitimisani da traže supružnici, njihovi naslednici i poverilac jednog bračnog druga koji je prethodno pokušao bezuspešno da se naplati iz njegove posebne imovine. Deoba može biti sporazumna i sudska, može se izvršiti za vreme braka ili posle razvoda braka. Ako postoji saglasnost o visini udela onda se deoba vrši u vanparničnom postupku a u slučaju nedostatka iste u parničnom.
Kod zajedničke imovine postoji kako aktiva tako i pasiva imovine, pre obrazlaganja kako se aktiva deli treba reći da se obaveze dele tako što supružnici odgovaraju solidarno za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku kao i za obaveze koje po propisima terete oba bračna druga (npr. porez za nepokretnost u zajedničkoj svojini).
Za obaveze koje je jedan bračni drug imao pre stupanja u brak i za obaveze koje preuzme tokom trajanja braka ne odgovara drugi bračni drug (ako nije predvđena solidarna odovornost).
Sporazumna deoba
Ako supružnici žele da svoj neopredeljeni udeo u zajedničkoj imovini operedele i da naprave suvlasničku zajednicu mogu sačiniti sporazum o deobi i taj sporazum overiti kod notara. Ovakvim sporazumom će se isključiti režim zajedničke imovine i napraviće se suvlasnička zajednica. Sporazumom o deobi zajedničke imovine overenim kod notara se može odrediti i da zajednička imovina postane posebna imovina nekog od supružnika u smislu da celokupna zajednička imovina pripadne samo jednom supružniku. Advokatska kancelarija Veličković vam može sačiniti sporazum o deobi zajedničke imoivne.
Sudska deoba u vanparničnom postupku
Ako supružnici poseduju međusobnu saglasnost oko visine udela ali ne mogu da se dogovore oko fizičke podele stvari, deobu zajedničke imovine moraju izvršiti u vanparničnom postupku. Ovde je reč o tome da su supružnici saglasni kolika je veličina udela od svakog ali se ne mogu dogovoriti oko načina deobe. U ovom slučaju se primenjuju pravila Zakona o vanparničnom postupku od člana 148-154 koja se odnose generalno na deobu zajedničkih stvari. Najbitnija rešenja zakona će se na ovom mestu kratko izložiti.
Postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedničar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare.
Sadržina predloga za deobu
Predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima.
Sudski postupak deobe
Sud će po prijemu predloga zakazati ročište na koje će pozvati sve zajedničare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.
Ako učesnici u toku postupka postignu poravnanje o uslovima i načinu deobe, sud će poravnanje uneti u zapisnik nastojeći da se poravnanjem urede sva sporna pitanja između zajedničara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica prema zajedničarima u vezi sa izvršenom deobom.
Ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne dokaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara.
Pri odlučivanju kome treba da pripadne određena stvar, sud će naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.
Sadržina rešenja o deobi
Rešenje o deobi sadrži: predmet, uslove i način deobe, podatke o fizičkim delovima stvari i pravima koji su pripali svakom od zajedničara, kao i njihova prava i obaveze utvrđene deobom. Rešenjem o deobi sud će odlučiti i o načinu ostvarivanja službenosti i drugih stvarnih prava: na delovima stvari, koja je fizički podeljena između zajedničara.
Tužba za deobu zajedničke imovine
Kada supružnici ne mogu da se dogovore oko veličine udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini mora se podneti tužba za deobu zajedničke imovine. Advokatska kancelarija Veličković vam može pomoći oko sastavljanja tužbe.
Sadržina tužbe za deobu imovine
Što se tiče sadržine tužbe u njoj se moraju navesti osim preciznog označenja supružnika (sadašnjih ili bivših zavisno od toga kada je tužba podneta) i imovine koja je predmet deobe i ostali elementi predviđeni Zakonom o parničnom postupku i to nadležni sud, predmet spora, vrednost spora, punomoćnici ako ih stranke imaju i njihove adrese. Tužba se mora potpisati da bi bila uredna. Imovina koja je predmet deobe se mora precizno navesti a ako je nepokretnost upisana u katastar i precizno označiti kao što je u izvodu iz lista nepokretnosti.
Mora se u tužbenom predlogu označiti i predlog za deobu u smislu koliki deo imovine svakome treba da pripadne. Tužba za deobu zajedničke imovine bi trebalo da sadrži i predlog za ekonomsko finansijskim veštačenjem veličine udela svakog supružnika jer je to jedni način da se precizno utvrdi doprinos svakog pri sticanju imovine.
Kako će sud odrediti udeo u imovini ?
Kada sud određuje koliki je čiji udeo u stvarima određuje udeo u istoj srazmeri za sve stvari i prava koja čine zajedničku imovinu. Od ovog postoji izuzetak, sud može odrediti drugačiji udeo supružnika u pojedinoj stvari ili pravu (drugačiji u odnosu na generalni udeo u zajedničkoj imovini tog supružnika) pod uslovom da je stvar ekonomski samostalna i da je u sticanju te stvari supružnik učestvovao prihodima iz svoje posebne imovine.
U postupku sudske deobe po tužbi pojedine stvari iz zajedničke imovine imaju poseban režim, predstavljaju isključivu svojinu i uračunavaju se u deo supružnika kome su pripale. U tu grupu spadaju stvari za vršenje zanata jednog bračnog druga, predmeti domaćinstva na kojima je jedan bračni drug imao mirnu državinu tri godine i stvari koje su namenjene detetu (pripadaju onome ko vrši roditeljsko pravo).
Osnovna pretpostavka prilikom deobe je jednakost udela supružnika ali ona se može oboriti ukoliko se dokaže veći udeo u sticanju imovine od strane jednog supružnika. Činioci koji se uzimaju u obzir prilikom deobe su: visina prihoda, stepen međusobne pomoći, staranje o deci kao i svaki drugi oblik angažovanja u sticanju uvećanju i održanju imovine. Udeo se određuje u istoj srazmeri za svaku stvar osim ukoliko je ispunjen uslov da je stvar samostalna i da je u sticanju te stvari učestvovao jedan supružnik prihodima iz svoje posebne imovine.
Ukoliko je došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine po prestanku zajedničkog života u braku, supružnik koji je učestvovao u uvećanju ima pravo na potraživanje u novcu ili stvarnopravni zahtev zavisno od stepena doprinosa u kom je učestvovao u uvećanju zajedničke imovine.
Vraćanje poklona
Sa pitanjem podele zajedničke imovine je tesno povezano i pitanje povraćaja poklona. Što se tiče pitanja povraćaja poklona nakon prestanka braka uslovi za povraćaj je da su pokloni nesrazmerne vrednosti u odnosu na zajedničku imovinu, da su učinjeni međusobno između supružnika i da su učinjeni tokom trajanja zajedničkog života u braku međutim ni ti se pokloni neće vratiti ukoliko bi povraćaj predstavljao očiglednu nepravdu za poklonoprimca, ostali pokloni se ne vraćaju (npr. poklon od tašte, poklon iz predbračnog zabavljanja i dr.)
Predbračni ugovori
Postoji mogućnost i sačinjavanja bračnih ili predbračnih ugovora kojima se mogu ugovoriti imovinski odnosi u vezi zajedničke imovine na drugačiji način od zakonskog ali oni su za sad retki u praksi. Bračnim ili predbračnim ugovorima supružnici ugovaraju buduću podelu imovine na način kako žele u momentu sačinjavanja ugovora, ovi ugovori da bi važili moraju biti overeni od strane notara.