Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju

   naknada stete u saobracaju




Razvod braka


U Srbiji prosečno oko 35000 ljudi godišnje zaključi brak dok se oko 8000 razvede pa je bračno pravo za porodično pravo svakako najvažnija oblast i potreba da se pronađe dobar advokat za razvod braka i uopšte za porodično pravo je veoma značajna. Razvod braka je danas češći nego ranije pa se sve više ljudi odlučuje na ovaj korak iz raznih razloga od kojih su najčeši: prevara, nedostatak materijalnih primanja, gubitak emocija, nasilje, bolesti zavisnosti i neslaganje oko bitnih pogleda na brak.

Razvod je jedan od načina prestanka braka, osim razvoda brak može prestati smrću supružnika i poništenjem.

Često je korisno da pre pokretanja postupka za razvod stranke dođu na konsultacije kod advokata gde se uz stručnu pomoć može videti da li postoji mogućnost da razvod bude sporazuman. Upravo su informacije koje poseduju advokati a odnose se na to šta stranke mogu očekivati ako dođe do tužbe, kakva je sudska praksa i šta se može dobiti na sudu u postupku po tužbi motiv da se stranke sporazumno dogovore oko svih bitnih pitanja razvoda.

Načini razvoda

Postupak razvoda braka se može pokrenuti na dva načina tužbom ili predlogom za sporazumni razvod braka. Predlog za sporazumni razvod braka se podnosi kada postoji saglasnost supružnika oko svih značajnih pitanja koja su od uticaja za razvod. Značajna pitanja za razvod su poveravanje dece, alimentacija i podela imoivne, tužba se podnosi kada oko ovih pitanja nema sporazuma. Supružnici mogu pokrenuti postupak sami ili preko advokata. Ukoliko stranke reše da ih advokati zastupaju punomoćje za zastupanje mora biti overeno od strane notara ili konzularnog predstavništva Republike Srbije u slučaju da se overa radi u inostranstvu. Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć u postupcima razvoda braka možete se obratiti advokatskoj kancelariji.


Nadležnost suda

Stvarno nadležni u postupku razvoda su osnovni sudovi. Zahtev za razvod braka bez obzira da li ima formu tužbe ili predloga za sporazumni razvod se podnosi mesno nadležnom sudu prema prebivalištu tuženog ili prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika. Mesno nadležan sud konkretno u Beogradu za područja opština Vračar, Stari grad, Palilula, Zvezdara i Savski Venac je Prvi osnovni sud u Beogradu. Za područja opština Voždovac, Grocka, Rakovica i Čukarica je nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu. Za opštine Zemun, Novi Beograd i Surčun je propisana nadležnost Trećeg osnovnog suda u Beogradu. U postupcima za razvod braka sudije sude u veću od jednog sudije i dva sudije porotnika.

Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod braka pretpostavlja tri sporazuma koji se podnose sudu u jednom istom ili u tri odvojena pravna dokumenta. Bitno je da ovi sporazumi sadrže sve zakonom propisane neophodne elemente. U slučaju da sporazum ima neki nedostatak sud ga vraća strankama na dopunu a u slučaju da se ni naknadno ne dopuni predlog za sporazumni razvod se može odbaciti. Kod sporazumnog razvoda braka stranke ne može zastupati isti punomoćnik. Advokatska kancelarija Veličković sačinjava sporazume o sporazumnom razvodu i zastupa klijente na ročištima. Kod sporazumnog razvoda braka potreba za zastupanjem od strane advokata se najčešće javlja kada su stranke u inostranstvu i ne mogu prisustvovati ročištu.


Sporazum o razvodu

Kao jedan od uslova za sporazumni razvod braka i početni uslov javlja se saglasnost supružnika da se brak uopšte razvede. Ovo znači da ukoliko jedan supružnik želi da se razvede a drugi ne od sporazumnog razvoda braka nema ništa i u toj situaciji supružnik koji želi da se razvede mora podneti tužbu. Formalni zakonski razlozi i kod sporazumnog razvoda braka su ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa i nepostojanje zajednice života supružnika. Saglasnost da se brak sporazumno razvede se ispoljava u predlogu za sporazumni razvod kao predlog sudu da se konkretno određeni brak koji je upisan u matične knjige razvede. Najčešće oko ovog pitanja postoji saglasnost supružnika, a do nemogućnosti razvoda po sporazumu dolazi zbog nesaglasnosti oko drugih pitanja pre svega onih koji se odnose na decu i posebno na podelu zajedničke imovine. Ponekad mada ređe u praksi se javlja i situacija da jedan supružnik želi da se brak razvede a drugi ne i onda supružnik koji ne želi razvod onemogućava sporazumni razvod i kasnije po tužbi odugovlači postupak.

Sporazum o vršenju roditeljskog prava


Poveravanje dece

Sporazumni razvod braka se pokreće predlogom za sporazumni razvod koji mora imati pisanu formu. Centralno pitanje sporazuma je kom roditelju će se poveriti da vrši roditeljsko pravo. Predlog mora sadržati sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava. Ono što je zanimljivo je da je jedino po sporazumnom razvodu braka moguće da se supružnici dogovore da zajednički vrše roditeljsko pravo. Ovo znači da u odnosu prema deci odnosi supružnika mogu ostati slični kao i pre razvoda braka, praktično se dete poverava i jednom i drugom roditelju. Ako se na ovakav način uredi vršenje roditeljskog prava onda se presudi suda ne određuje alimentacija niti model viđanja deteta sa drugim roditeljem. U predlogu za sporazumni razvod braka se mora navesti gde će biti prebivalište deteta nakon razvoda, tačnije mora se kao adresa deteta navesti prebivalište jednog od roditelja.

U predlogu za sporazumni razvod braka se može predložiti i da samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo, tada se mora odrediti kom roditelju se dete poverava, visina izdržavanja i način održavanja kontakta deteta sa drugim roditeljem.

Svaki sporazum o vršenju roditeljskog prava na detetom koji su roditelji sačinili mora dobiti saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad koji svoje mišljenje prosleđuje sudu. Centar za socijalni rad najčešće poziva roditelje na razgovor u centar i na osnovu razgovora sa roditeljima daje svoju procenu o tome šta je najbolje za dete i kome će se poveriti. Moguće je da Centar za socijalni rad ne da saglasnost na sporazum o razvodu ako smatra da je on suprotan najboljem interesu deteta pa predloži drugačije rešenje.

Treba napomenuti da postoje bitna pitanja deteta o kojima podjednako odlučuju oba roditelja bez obzira kome je povereno roditeljsko pravo. Bitna pitanja deteta su veći medicinski zahvati, školovanje, promena prebivališta i raspolaganje imovinom deteta veće vrednosti. Posebno su veliki problemi kod promena prebivališta kada razvedeni roditelj kome je povereno samostalno vršenje roditeljsko prava menja mesto života i odvodi dete bez saglasnosti drugog roditelja kome onda ostaje jedino sudska zaštita. U slučaju teških povreda presude savet je da se obratite advokatu odnosno stručnoj pravnoj pomoći, smatramo da smo dovoljno sposobni da odgovorimo uspešno i ovim izazovima i teškim situacijama za naše klijente.


Model viđanja

Za sporazumni razvod braka je neophodno da se supružnici dogovore oko toga kako će onaj roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđati dete. Posebna prednost sporazumnog razvoda braka u odnosu na tužbu za razvod je što po sporazumnom razvodu postoji kao realna mogućnost da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđa dete na način kako želi u skladu sa dogovorom sa drugim roditeljem i detetom. Teoretski je moguće da i po tužbi za razvod sud u presudi odredi da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo viđa dete u skladu sa dogovorom sa drugim roditeljem ali je u praksi ova mogućnost gotovo minimalna (npr. situacija gde je do tužbe došlo samo zbog neslaganja oko podele zajedničke imovine).

                                         razvod braka

Ovo znači da ako se viđanje deteta dogovori sporazumno, odnosi između roditelja po ovom pitanju se ne moraju puno promeniti u odnosu na situaciju pre razvoda čime deca manje pate, za razliku od situacije kada Centar za socijalni rad odredi neki tipski model viđanja (npr. svaki drugi vikend i jedan radni dan nedeljno). Mana ovog modela viđanja sa decom je što lako može dovesti do konflikta između roditelja nakon presude o razvodu (npr. jedan roditelj želi da vidi dete određenog dana a drugi naprosto ima obaveze i to mu onemogući).

Ukoliko se model viđanja precizira u smislu preciznog dana i časa kada roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može viđati dete o njemu se mora izjasniti Centar za socijalni rad. Nekad ni Centar za socijalni rad ne može da se izjasni o modelu viđanja pa predloži sporazumno viđanje (npr. u situaciji kada jedan roditelj ne dođe na razgovor u Centar za socijalni rad ili je u inostranstvu). Ono što je kod viđanja dece u praksi loše je što se najčešće viđanje dece uslovljava plaćanjem alimentacije, u smislu da što je veća alimentacija daje se i bolji položaj roditelju po pitanju viđanja dece ili ako se alimentacija prestane davati automatski dolazi do zabrane viđanja na način kako je sud odredio, što predstavlja krivično delo.

Izdržavanje

Što se tiče visine izdržavanja za dete kod sporazumnog razvoda braka ona se može slobodno odrediti poštujući neki zakonski minimum. Ovo znači da je moguće da čak i neko ko ima velika primanja plaća vrlo malu alimentaciju, sud će poštovati prava deteta tako što neće dozvoliti sporazum u kome je alimentacija ispod minimalne sume izdržavanja. Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. U praksi ovo znači da sud neće dozvoliti sporazume u kome je izdržavanje ispod 10.000,00 dinara mada čak i od ovog ima odstupanja.

Sporazum o deobi zajedničke imovine

Bez obzira da li je u predlogu za sporazumni razvod braka predloženo zajedničko ili samostalno vršenje roditeljkog prava on mora sadržati i sporazum o podeli zajedničke imovine ukoliko je supružnici poseduju.

Kod podele imovine neka praksa je da se u predlogu za sporazumni razvod braka obuhvati vrednija imovina o kojoj se vodi neka pisana evidencija kao npr. nepokretnosti, motorna vozila, štedni ulozi u bankama, udeli u firmama i sl., dok se stvari manje vrednosti o kojima se ne vodi evidencija poput pokućstva, nameštaja, manjih gotovinskih sredstava i ličnih stvari supružnika faktički podele bez unošenja u sporazum o razvodu. Neophodno je u sporazumu priložiti pisane dokaze o imovini koja se deli. Ako se imovina sporazumno podeli to izbegava dugotrajnu parnicu gde bi sud utvrđivao koliki je čiji udeo u zajedničkoj imovini i gde se mora utvrđivati doprinos svakog roditelja kod sticanja imovine što može trajati godinama. Dobro kod srpskog zakonodavstva je što je kod nas omogućeno ljudima da se razvedu a imovinu podele u posebnom postupku za razliku od nekih drugih uporednih zakonodavstva (npr. austrijsko) gde se i razvod i imovina moraju raspraviti u istom postupku.

Pretpostavka kod deobe zajedničke imovine je da su udeli supružnika jednaki ali po našem zakonu supružnici mogu imovinu podeliti kako žele pa i svu imovinu prebaciti na samo jednog supružnika. Najveći značaj kod podele zajedničke imovine ima imovina koja je stečena radom tokom trajanja braka. Kod podele zajedničke imovine supružnici bi trebalo da uzmu u obzir određene kriterijume i to : visinu prihoda oba supružnika, stepen međusobne pomoći, staranje o deci, vođenje poslova domaćinstva kao i svaki drugi oblik angažovanja na uvećanju ili održanju zajedničke imovine. Advokatska kancelarija Veličković sastavlja sporazume o deobi zajedničke imovine, pruža konsultacije oko imovinskih pitanja i zastupa klijente u sporovima oko bračne imovine.

Trajanje postupka

Što se tiče vremena trajanja sudskog postupka zakonski rok za zakazivanje ročišta je 15 dana od podnetog predloga međutim u praksi zbog opterećenosti sudova to traje par meseci.

Moguće je da Centar za socijalni rad ne saglasnost na sporazum o razvodu ako je on suprotan najboljem interesu deteta pa predloži drugačije rešenje. U slučaju da sud smatra da je sporazum o razvodu braka u najboljem interesu deteta prihvata ga i unosi u presudu.

Najčešće se postupak završava na prvom ročištu, celokupni razvod po sporazumu se može završiti za svega par meseci za razliku od tužbe gde se može prolongirati i preko godinu dana.

Tužba za razvod braka


Razlozi za podnošenje tužbe

Tužba za razvod braka se podnosi iz razloga ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa ili nemogućnosti ostvarivanja zajednice života. Tužbu za razvod braka može podneti i supružnik koji je sam skrivio razlog. Kod ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa bitna je pre svega posledica po brak iako povod može biti i neki sitan razlog (npr. neslaganje sa rodbinom supružnika). Za razliku od nekašnjih propisa prema kojima je krivica za razvod braka bila bitna i utvrđivala se posebno u postupku sada činjenica ko je skrivio razvod nema veći pravni značaj pa čak ni kod dosuđivanja sudskih troškova.

Mirenje i nagodba

Kad je razvod pokrenut tužbom sprovodi se najčešće postupak mirenja. Mirenje se neće sprovesti u slučaju da jedan supružnik ne želi mirenje, ako je nesposoban za rasuđivanje, ako mu je nepoznato prebivalište ili se nalazi u inostranstvu. Uz poziv na ročište za mirenje dostavlja se i tužba za poništenje ili razvod braka. Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.

Mirenje može sprovesti sam sudija pojedinac ili se mirenje poverava organu starateljstva ili bračno porodičnom savetovalištu i sprovodi se bez prisustva advokata. U slučaju uspeha mirenja tužba za razvod se smatra povučenom a u slučaju neuspeha sprovodi se postupak nagodbe. Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu odnosno ustanovi. Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tužba za razvod braka, postupak mirenja će sprovesti sud. Ročište za mirenje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok od tri meseca od podnete tužbe za razvod braka.

                                         razvod braka

Nagodba između supružnika sadrži sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine kad se smatra potpunom ili sporazum o samo jednom od tih pitanja kada je delimična. Sud će sporazum iz nagodbe o vršenju roditeljskog prava prihvatiti samo ako je u najboljem interesu deteta. Sud je dužan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tužba za poništenje braka. Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka. Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka, postupak nagodbe će sprovesti sud pri čemu je dužan da zakaže ročište u roku od 15 dana.

Pravila postupka

Ako ni sam postupak nagodbe ne bude uspešan odnosno tužba ili predlog za sporazumni razvod se ne povuku do zaključenja glavne rasprave sud donosi presudu u kojoj razvodi brak pri čemu mora da odluči o vršenju roditeljskog prava a može da odluči i o lišenju roditeljskog prava ili o merama zaštite od nasilja u porodici. Sam postupak razvoda je hitan prvo ročište se zakazuje u roku od 15 dana od prijema inicijalnog akta, po pravilu imaju samo dva ročišta, po žalbi drugostepeni sud odlučuje u roku od 30 dana. U postupku razvoda braka važi istražno načelo što znači da sud može samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela ili nisu sporne.

U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno završen. Ako je do povlačenja tužbe došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

U postupku razvoda braka po tužbi ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. U postupku razvoda braka po tužbi stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.

Sud je dužan da presudom u sporu razvoda braka odluči o vršenju roditeljskog prava. Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava. Sud može presudom u postupku razvoda braka odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

U postupku razvoda pravo na podnošenje tužbe ne prelazi na naslednike supružnika ali naslednici mogu nastaviti već započeti spor. U slučaju da jedan od supružnika premine tokom postupka razvoda postupak se obustavlja i sud donosi rešenje o obustavi postupka. Naslednici supružnika koji su pokrenuli razvod braka predlogom za sporazumni razvod mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka. Staratelj poslovno nesposobnog lica može podneti tužbu za razvod braka uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. O troškovima postupka u bračnom sporu sud odlučuje po slobodnoj oceni posebno imajući u vidu razloge pravičnosti.

Ako je postupak pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka žalba se može uložiti zbog bitne povrede pravila postupka ili zato što je predlog dat pod manom volje, dok su u slučaju tužbe dozvoljeni i ostali razlozi za žalbu predviđeni u Zakonu o parničnom postupku. U bračnom sporu nema vanrednih pravnih lekova na pravosnažni deo odluke kojim sud odlučuje o poništenju ili razvodu braka.

Cena razvoda braka

Ljudi koji su u fazi razvoda braka se često pitaju koliko će iznositi advokatski troškovi. Advokati su dužni da poštuju advokatsku tarifu a troškovi za razvod braka po advokatskoj tarifi potpadaju pod tarifni broj 14. Tarifni broj 14 propisuje da troškovi koje ima advokat kod sastavljanja podnesaka iznose 16.500,00 dinara dok izlazak advokata na ročište iznosi 18.000,00 dinara. Kada žalbu na presudu pišu advokati po advokatskoj tarifi imaju pravo na 33.000,00 dinara. U praksi postoji mogućnost da klijentima advokati usluge naplate u iznosu od 50 % tarife što se u postupcima za razvod braka često dešava.

Osim advokatskih troškova u postupcima razvoda postoje i sudski troškovi. Ako je razvod pokrenut po predlogu za sporazumni razvod ili tužbi plaća se taksa na predlog ili tužbu u iznosu od 2.660,00 dinara kao i taksa na presudu u istom iznosu. U presudama kojima se brak razvodi se najčešće određuje da svaka strana snosi svoje troškove a po principu pravičnosti jer se uzima da nijedna strana nije skrivila razvod braka.

Posledice razvoda

Razvod braka proizvodi mnogobrojne ozbiljne posledice najznačajnije su: prestanak obaveze izdržavanja osim u slučaju postojanja posebnih uslova između nekadašnjih supružnika, eventualna promena prezimena, podela zajedničke imovine koja zahteva poseban sudski postupak koji je često skup i dugotrajan i mogućnost ustanovljavanja prava stanovanja (habitatio) deteta i roditelja kome je dete povereno na svojini na stanu drugog roditelja. Zbog ozbiljnih posledica koje po učesnike nastaju preporuka za razvod je da se kao punomoćnici biraju advokati sa dosta iskustva u ovoj materiji. Posebno značajna posledica je da razvod braka može prouzrokovati i izdržavanje bračnog druga koji nema dovoljno sredstva za izdržavanje i je nesposoban za rad ili nezaposlen od strane drugog bračnog druga koji je u situaciji da to pruži.

Što se tiče promene prezimena nakon razvoda bitno je da supružnik podnese zahtev u roku od 60 dana od dana pravosnažnosti presude o razvodu i da traži vraćanje svog starog prezimena. Ukoliko se ovaj rok propusti smatra se da je supružnik izabrao da nastavi da koristi isto prezime. Ovo ne dira u pravo svakog građanina da ne vezano od razvoda braka podnese zahtev za promenu svog imena i prezimena u posebnom upravnom postupku.

Što se tiče prava na stanovanje ili (habitatio) uslovi da bi sud ovo pravo odredio je da roditelj koji vrši roditeljsko pravo nema gde da živi sa detetom a da je drugi roditelj stambeno situiran. U ovakvoj situaciji može se odrediti da roditelj koji vrši roditeljsko pravo do 18 godine života deteta zajedno sa detetom živi u stanu ( nepokretnosti) drugog roditelja.

Zakonska obaveza izdržavanja jednog supružnika od strane drugog u situaciji kada nema dovoljno sredstva i nesposoban je za rad ili nezaposlen može trajati najduže pet godina. Tokom trajanja obaveze izdržavanja bivši supružnik na čiji je teret ova obaveza određena može tražiti izmenu sudske odluke u slučaju promena okolnosti. Zahtev za alimentaciju se osim u bračnom sporu može tražiti najkasnije u posebnom postupku u roku od godinu dana od prestanka braka pod uslovom da su pretpostavke za izdržavanje postojale u trenutku zaključenja glavne rasprave u postupku razvoda.

Porodični zakon

Razvod je regulisan odredbama Porodicnog zakona koji mozete skinuti ovde:




 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.